adj. (sg. N m. labudov, n. -o, f. -a, L n. -om) koji se odnosi na labuda, koji je poput labuda; usp. labuden, labuği. H (s. v. ), B (s. v. olorinus; labudov), J (s. v. cygneus, olorinus). Na labudovom perju ležeči, tak lepo si i vugodno … počiva. Nadaž 157.
