m (sg. N lafar, I -om, pl. N -i, A -e) njem. Laufer.
1. trkač. J (s. v. cursor, hemerodromus).
2. glasnik, vodič; usp. hitroskok. Putuju [Tri kraļi] … srečno za ovak napervo idučem ufanem lafarom tja do one blagoslovļene štalice gde … vsega sveta kinč … je ležal. Gašp I, 215. Mogel bude si … hintove, końe, sluge, hitroskoke (lafare), opice deržati. Rob I, 151.
3. ptica koja u lovu na ptice služi kao mamac; usp. lafra. B (s. v. lafra).
