impf. (inf. lagati, lagat Magd 12, 93; prez. sg. 1. lažem, lagam Krist anh 20, 2, lažeš, 3. -e, pl. 2. -ete, 3. -u; imp. sg. 2. laži; pridj. akt. sg. m. lagal, pl. m. -i; ptc. prez. sg. N m. lažeči, f. -uča, A m. -učega; pril. prez. lažuč, -i Vram post A 77 a, lažeči Evang 165).
1. govoriti neistinu, lagati; usp. speļavati laž s. v. speļavati. H (s. v. lažem, slagati), B (s. v. ementior, mentior, pseudomenos; lažem), J (s. v. ementior, dementior, mentior), X (s. v. mens), P (s. v. chironomus … rukotlapec … rukolažec … rukolažikavec …koi rukum ali rukami vnoga laže i oči onih koja glede čudnovatim svoim micańem zaseniva … plesalec z rukomicańem 317). On laže. Vram post A, 130 a. O kuliko je teh takoveh ki cifrasto lagati ne znaju. Habd ad 324. Naj lagati nikakvu laž ar su odurna gosponu Bogu vusta lažliva. Mul pos 880. Koj vnogo govori, mora vnogo znati ali vnogo lagati. Krist anh 172. V otajnosti petljati, lagati, krasti. Krl 128. fig. Lažuč okol mene zvalo si me [telo] povsud. Noč viğ 53. Kad se prebudim, radost mi ne kaže, nego da me seńa samo ovak laže. Popevke 205.
2. klevetati, lažno (koga) optuživati. B (s. v. adlatro … nadlajem … lajem na koga … pripomažem lagati). Hudim govorjeńem bole rane … oni koteri proti počtenu krivo, jalno i lažuči nepravdeno govore. Vram post A, 25. Nepriateli [človeka] rane, ali proti poštenomu i dobromu glasu ogovarjajuč i lažuč obšane. Habd zerc 49. Tuğemu kvaru [greh je] zrok dati lažuč. Mul šk 260. Vsako zlo suprot vam govorili i lagali budu zbog mene. Ev 271.
