f (sg. N lajavica, pl. N -e).
1. ona koja laje. B (s. v. lajavëc … lajavica … koi ali koja laje).
2. ona koja ogovara, ružno govori o drugom; usp. lajavka 1, oblajavka. J (s. v. oblatratrix).
3. ona koja buči, galami. Pod Ostrogonom i Budimom … joče horvacka trompeta … čađavice, lajavice … i hoherke gatalinke. Krl 59.
