| lajikuš | m (sg. N laikuš 3, lajkuš 7, G laikuša 1, lajkuša 1, D laikušu, A -a, pl. N laikuši 1, [lajkuši 2]) lat. (iz grč.)laicus; redovnik koji nije zaređen, koji nije svećenik; usp. lajik. B (s. v. conversus; pajdaš), J (s. v. laicus). Neki laikuš on dan je dve košare bil splel. Habd ad 319. S. Didak reda šerafinskoga jeden priprosti laikuš … vu škole druge nigdar ne hodil. Gašp III, 112. Neki lajkuš iz fraterskoga kloštra bil je poslan da traži kod gubernatora obrambu za kloštar. Nov horv 146 a. |
