adj. (sg. N m. lipov, n. -o, f. -a, G m. -og, -oga, pl. N m. -i).
1. koji se odnosi na lipu (v. lipa), lipov; usp. lipen2, lipin. B (s. v. tilia, tractabilis; lipov), J (s. v. philyra, tiliaceus). Ako bi se … koji razhladil … toplu pitvinu od … lipovoga cveta … naj potrebuje. Kolera 1, 2.
2. u svezi ~ bog krivi bog. Raspelo je pravi Krištuš i Bog, i zato (oni)vele da mi imamo lipovoga boga, da smo poganini. Mul pos 278.
3. izr. čubiti / sedeti kakti ~ bog držati se ukočeno, kruto, kao kip. Ov mladi gospodičić ovde sede kakti lipov bog! Velikov 85. Kaj totu čubiš kakti lipov bog. Cepel 165.
