| lovas | m (sg. N lovas, G -a, D -u, pl. N -i, G -ov, A -e, I -i) mađ. lovász; samostalno i u svezi lovas mešter konjar; konjušar; usp. końar. B (s. v. agaso, archipocomus 2 … lovas mešter, equiso, stabularius, strator, superjumentarius; lovas), J (s. v. agaso, equiso). Jeden koń … da bi svoju jakost znal, ter bi se razļutil ne bi li ne jednoga lovasa … obladal. Habd ad 46. Istinu ako gdo hoče spoznati naj ide … vu štalu meğ lovase. Zagr I, 107. Nekoi gospon naruči pri večerji svojemu lovasu da drugi dan v jutro zaran vu lov pojdu. Danica (1841) 70. |
