Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (sg. G ļubeńe, A -u).
1. isto što lubańa 1. P (s. v. meningophylaces … naredbe kojemi se iz razbite ļubańe vade kerhotine 918).
2. isto što lubańa 2. Gda bi išli da ju zakopaju, nesu našli nego ļubańu glave. Habd ad 172. Imajuči vsigdar obodva vupertu misel na svoju smert i vmirańe i vpirujuč višekrat oči v jednu ļubańu mertvu … jesu odreğuvali tak lepo i dobro vse svoje čine. Matak II, 488. Ļubańu s. Stefana I, kraļa vugerskoga, vu srebrni spodobi [ima ova cirkva]. Mikl izb 60.

f (sg. N lubańa, G -e, A -u, I -um, pl. NA -e, G lubań) usp. lubańa.
1. anat. koštani dio glave, lubanja,Cranium; usp. glubańa, labańa, lobańa. H (s. v.  glubańa, kožica tenka okol lubańe), B (s. v.  cranium, ecpiesma, lambdoides … lubańe glavne odzada šev na spodobu gerčkoga slova x, obelaea, pericranium;  lubańa), J (s. v.  calvaria, cranium, hydrocephalum), P (s. v.  calva 89). Žena neka falat … kamena na glavu mu je spustila ki mu je lubańu prebil. Habd ad 774. Zadnič [detec] verhunec glave iliti lubańe odseče mu i odide. Fuč 311. Schädel, Schedel, lubańa. Krist anh 125.
2. mrtvačka lubanja. B (s. v.  artemon, calvaria, in;  glava). Razmetaše [ļudi] kosti [i] … suhu lubańu. JBVP 68. Druga stotina vu rukah mertvečke lubańe noseča … smert je obznanuvala. Gašp I, 962. Primi vu ruke mertvečku glavu: poglej ovu prez lasih strašnu lubańu. Verh 217.