Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

f (sg. G ļukne, A -u, -o Var mes 126, L -i) etim. v. lukńa.
1. isto što lukńa 1. Dal sem zidarom … što so ļukno svečnaku načinali d. 7. Var mes 126.
2. isto što lukńa 2. Patronu pako visoko pored ļukne cevi [derži]. Exer 4 a. Kada bi bil na ļuknu klučenice … vuho moje prilagoditi hotel, čul sem … najedemput ružiti. Matiaš 6 a.
3. isto što lukńa 4. Cel dan v rukah sim-tam smukam, pod noč skrita v lukńi skukam. Danica (1835) 68.

f (sg. N ļukńa, A -u) etim. v. lukńa.
1. isto što lukńa 1. Desnu … ruku [hahari pribiju] … levu pako da bi na prevertanu ranu ļukńu doseči ne mogla z vužinci … strašno natežu. Gašp I, 99.
2. isto što lukńa 2. J (s. v. foramen, infumibulum). Mešianci imali su mesto temnice strašnu boltu … i to pod zemļum prez obloka … samo odzgor bila jest jedna ļukńa. Gašp III, 818.

f (sg. N lukńa, G -e, A -u, L -i, I -um, pl. NA -e, G lukeń, lukńih, D -am, L -ah) njem. Lücke; otvor, rupa; usp. lukna¹, lukńa, ļukńa.
1. otvor što nastaje kada se što prodere, probuši, iskopa; rupa. B (s. v.  cavaticus, caverno, chasma … pučina … puklina … pukneńe ili gde je kaj puknulo … lukńa … rez … rašireńe … razpučeńe … škuļa, circumforo, exesus, ploxinum, rima, semidigitalis, sesquidigitalis;  lukńa), J (s. v.  endiaeum, liae, loculatus). Vu lukńu z batom naj se ne zabiju, nego vu grabu z lopatum … naj se zasade kolci. Sağ 13. Z paperom [škatulu] obveži i lukńu naredi. St kol (1866) 165. Zdroblena kolena, prebite kotrige, v lobanji luknja … se to su ipak dragom bogu fige. Krl 11.
2. otvor na čemu, u čemu (npr. prozor, vrata, prolaz i sl.).B (s. v.  aditus, bronchus, oculatus, sphincter, vulpinor). Lukńe kuda nuter pojti moraju i van izhağat pčele ne moraju biti velike. Hiž kniž 189. Tonček … čez lukńu klučenice zove. Lovr rodb 30.
3. udubljenje.
a. samostalno. Ako rana vekša i glubša postala je … s tenkem drevcem vu lukńu … vtekńenem glubina zmeriti … se more. Živinvrač 35.
b. u svezama vratna ~ udubljenje na vratu životinja od nošenja jarma. B (s. v.   pantices);  zidana ~ udubljenje u zidu u koji se što polaže. Kip milostivne majke Marie … iz zidane … lukńe vzet po varašu zagrebečkom … [je] nošen. Prid kron 112; zubna ~ udubljenje u desnima gdje stoji zub, zubna jama. B (s. v.  bothion, mortariolum, praesepia).
4. duplje. B (s. v.  cava, foramen; jama … 5. jama dupļe s uputom na lukńa). Kaj su pako ovo za jedni koji kakti … golubice k lukńam svojem [doletavaju]? Gašp III, 395.
5. fig. samotno, skriveno mjesto; usp. ļukna 3. Komaj sem ga našel. Vse kute i lukńe naluknul jesem. Brez al 17. Herkali su v luknjah, faloti prefrigani. Krl 126.
6. u svezi ritna ~ anat. isto što ritno prelo s. v. prelo¹. B (s. v.  sphincter … miš ritne lukńe zapiravec).
7. izr. zatirati vu mišnu lukńu rastjerati, poplašiti. Jeden soldat zatira ńe vse vu mišnu lukńu. Velikov 68.