| maneno | adv. mahnito, bjesomučno; ludo, glupo. B (s. v. dementer), J (s. v. fatuc). More [se] nepca k nim imati, … ako svoje lastivno imienie maneno razgube. Perg 106. Niki vas u strahu … počińehu maneno bižati. Zrinski 135. Greše oni ki se pod mešum … razgovarjaju … ter ovak maneno moleč … Šakramentu vrednoga pošteńa ne davaju. Mul pos 936. |
