| manguvač | m (sg. N manguvač, A -a, pl. N -i) lijenčina, besposličar, danguba; usp. manguvavec, mańguvač. Posleni manguvači [su vendar oni] kajti nikaj hasnovitoga ne delaju. Lovr zap 90. Koji se od igrańa [i] noriih … hrani, je takaj manguvač. Lovr zap 98. |
| mańguvač | m isto što manguvač. Od tuda anda dohağa da su varaši mańguvačmi i finemi tatmi naterpani. Lovr ad 116. |
