f (sg. N materia, G -e, A -u, I -um, pl. NA -e, G -erih) lat. materia.
1. tvar, materija. B (s. v. ammonitrum … zove se materia ili priprava ona iz koje bivaju stekla, bractea, catapetasma; materia s uputom na spravnost), J (s. v. materia). Zakaj ne Bog Eve iz zemle stvoril kot Adama, ali iz kakve druge materie. Habd ad 53. Iz kakve materie ili duguvańa jesu napravļeni [kipi] bili? Gašp III, 42. Ako se steklo oboruženo ili z ovum materium (fluido electrico) napuńeno dotekne z kakovum rudum, onda se materia ova lestor malo po malo razhağa. Tuč 2.
2. (samostalno ili u svezi s pridjevom koji određuje vrstu)tkanina. B (s. v. gremiale; svilni). Svilna je na perseh materia stala. Jurj 40. Vrednost oprave ne ńihova, nego meštrov oneh, koteri zetkali su materiu. Kerč najvr 4. Kupi [on] nekuliko refov tkanine iliti materiu, ali sukna. Im lad 54.
3. samostalno i u svezi gńila / zločesta ~ (prema staroj medicini)štetna tvar koja se stvara u organizmu. B (s. v. causon). Vu ńihovom želudcu zaderžava se … merska, odurna i gńila materia. Lal vrač 52. Ovo tira zločestu materiu. Mikl izb 142.
4. predmet, sadržaj (govora, rasprave).B (s. v. campus). Povedal je … prodekator … ovu od te iste materie peldu. Habd zerc 245.
