| mečovojuvańe | n (sg. N mečovojuvańe, G -a) borba mačevima; mačevanje; usp. bodeništvo, mečija, mečobodstvo, mečovojništvo, sečeńa meštrija s. v. sečeńe. B (s. v. gladiatoria, lanista 2. … mešter mečovujuvańa, parma, pugilatio; mečonosec, mešter, meštria, škola mečovojuvańa). |
