Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

n (sg. N menańe, G -a, L -u) gl. im. od meńati.
1. isto što premenańe 1. B (s. v.  variantia … menańe … na več načinov napravlańe;  mena).
2. isto što meńańe 2. Teršci svoja dugovańa na menańu i na veru dragše cene … nego za gotove novce. Šil 220.

n (sg. NA meńańe, G -a) gl. im. od meńati.
1. isto što premeneńe 1. B (s. v.  mutatio … meńańe … izmena … 2. nestalnost), J (s. v.  variatio … meńańe … premeńańe … promina … vsakojačeńe … vnogojačeńe), X (s. v.  muto … mutatio … meńańe). [Znameńa] 2. Za meńańe reči iliti glasa. Nem jez 15. Padańe je meńańe ali ostavļeńe slovke na kraju imena. Ğurk 56.
2. zamjena, razmjena; usp. menańe 2, munta 1. B (s. v.  cambium … listi penez meńańa radi). Prez terštva, meńańa ali oglaseńa vagmeštru pod zgubleńe … marhe … odegnati … [se] ne smeju. Starine 26, 4.
3. u svezi ~ meseca v. mesec.