| menkańe | n (sg. N menkańe, G -a) gl. im. od menkati; isto što meńkańe. B (s. v. limma, pecuniarius, solitudo). Večkrat menkańe duha zrok je da tak prilehko se stužava nevoļno telo. Kempiš 39. Ovoga menkańa ne moremo snikom (niotkud)dostaviti ako nam vi kaj poslati ne dostojte. Halt gaju 197. |
| meńkańe | n (sg. N meńkańe, G -a) gl. im. od meńkati 1 manjak, nedostajanje; usp. menkament, mańkańe, menkańe, menkomat. J (s. v. decessio, decrementum). Drugi jeziki zbog meńkańa delnikorečih nisu natuliko srečni. Ğurk 22. |
