| mešnički | adj. (sg. N m. mešnički, G m. -oga) etim. v. meša; koji se odnosi na mešnik; svećenički, misnički. B (s. v. diaconus, pontificalis, sacerdotalis), J (s. v. mystagogus), X (s. v. sacer). Verhovec … preizvišene časti banske kraļevski namestnik pedeseto leto časti reda mešničkoga … vu stolne cirkve zagrebečke je obslužaval. Vrač gov 1. |
