| medgovoritel | m onaj koji svojim riječima prekida tuđi govor; onaj koji ometa, prekida koga u govoru; usp. pregovoritel, prekašavec, presekavec, segavec, v reč padavec s. v. reč. B (s. v. interlocutor … medgovoritel … v reč padavec), J (s. v. interpellator … medgovoritel … pregovoritel … presekavec govoreńa), X (s. v. loquor … interlocutor … medgovoritel … v reč padavec, pello … interpellator … v reč padavec … medgovoritel). |
