(se) impf. (prez. sg. 1. menim; pridj. akt. sg. m. menil se; pridj. pas. sg. N m. meńen, G n. menenoga).
I.
1. isto što meńati I. 1. B (s. v. muto; meńam, meńan).
2. isto što meńati I. 2. a. Haseńum takovoga … menenoga ili založenoga imienja … živel [je]. Perg 66.
II. refl. ~ se isto što meńati II. 2. Ki bi se s kiem menil, kotero bi menenje ili sinom ili bratje na hasen bilo. Perg 61.
