n (sg. NA metańe, G -a, I -em) gl. im. od metati.
1. bacanje, ubacivanje, nabacivanje kugle, kladiva i sl. B (s. v. athletica, superjectio), P (s. v. fritillus 327).
2. držanje, položaj. J (s. v. positio). Ti, praznik, štimaš da ja ne pazim na tvoje očiju metańe. Šim prod 3.
3. u svezama ~ krvi iskašljavanje krvi, krvavi kašalj. B (s. v. haemoptoe … hitańe, metańe, pļuvańe kervi iz pļuč). O, blaženi svetec, ponizno te prosim da me od ovoga kervi metańa milostivno oslobodiš. Mul zak 85. Ako … bi koji vdobil velikoga griza, metańe i lakserańe. Kolera 1, 3; ~ pred oči kakvoga greha isto što spogańańe. B (s. v. improperium … spoganańe … oponašańe … metańe pred oči kakvoga greha); zroka na drugoga ~ isto što kriveńe. J (s. v. ascriptio … pripisańe … zroka na drugoga metańe … kriveńe).
4. izr. za nikaj ~, za ništar ~ pokazivanje prezira, preziranje; prezir. B (s. v. aspernabilis, contemptio … za nikaj metańe … za nikaj deržańe … nepreštimańe … nemarańe … kudeńe). Stoga … moreš spoznati za ništar metańe zapovedi ńegovi. Vram post A, 204. Jedna je drugeh za ništar metańe. Habd ad 341. Ovo je najviši i najkoristnei navuk, sebe samoga pravedno spoznańe i za ništar metańe. Kempiš 4.
