| mito | m i n (sg. NA mito, G -a, I -om 4, -um Vitez raf 74, pl. N -i, -a, A -e 6, -a Fuč 109, L -ih Verh 533, -ah Danica 1844, 1, I -i) ono što se kome potajno daje (novac, dar i sl.)da bi se što dobilo, postiglo; mito; usp. mita 1. H (s. v. ), B (s. v. ). Šilveštra takajše vun verže i česti, ar je i on z darmi i mitom papinstvo dobil bil. Vram kron 33. Oni miti koje si priel naj ti budu na tvoju pogibel. Šim prod 333. Naj se odovud vuče gospoda i velikaši koteri … krivične dare i mite radi prijemļu. Gašp II, 153. I tak je ńe on po svojeh mitah zaslepil. Danica (1844) 1. A gdi su aldomaši i mito sake fele, za žaklec carske porezne tabele. Krl 24. |
