adv.
1. ostvarivo, izvedivo, u okviru mogućnosti, moguće; usp. mogučno. B (s. v. quipote; moguče), P (s. v. vestis acupictae meander … zavoj ali zapletek na haļi našiti kojega nit pričetek … nit konca ni lahko moguče znajti 154). Jesem … včinil … reči sveteh evangeliomov … iz … vugerskoga tekstuša, na naše … slovo … prenesti od reči do reči gde je bilo moguče. Petret X Tuğe blago [treba] povernuti … i druge spodobne svoje dužnosti ispuniti, ako je moguče. Mul zerc 120. Je li moguče da misel ova tebi oči tvoje odpreti … ne bi mogla? Verh 41.
2. možebiti, možda. Moguče da su angeli nebeski na pomoč došli. Gašp III.
