adj. (sg. N mogučen, mogućen Krist žit I, 22, n. mogučno, f. -čna, G m. -čnoga, f. -čne, A m. -čnoga, n. -čno, f. -čnu, I m. -čnem, f. -čnum, pl. N m. -čni, n. -čna, f. -čne, G m. n. f. -čneh, m. -čnih Mal krep 24, A f. -čne; komp. sg. N m. mogučneji Krist gram 41, -eši, f. -eša, G m. -ešega, mogučniega Zrin tov 164, pl. N m. mogučneši, n. -eša, G m. -ešeh; superl. sg. N m. najmogučneši, najmogućneši St kol (1866) 4, f. najmogučneša, pl. N m. -eši).
1.
a. koji ima moć, silu, moćan; usp. moguč 1. a. B (s. v. potis), X (s. v. potis). Ne poznavam mogučniega od tebe. Zrin tov 164. Mogučna je … ruka tvoja. Kempiš 148. Slavink je bil mogućen knez. Krist žit I, 22.
b. snažan, jak; usp. močen 2, moguč 1. b. Ova ista ļubav, kak velika i mogučna je, ako je istinska i prava, radost vu vas vezda vekšu činiti mora. Brez al 41.
c. koji oživljava, djeluje, snaži, ojačava. B (s. v. vivax).
2. što je potrebno, što se može; usp. moguč 2. B (s. v. potentialis; moguči). Doktor mora se dozvati, metemtoga vsa mogučna imaju se činiti. Lal vod 51. Koj želi posel ov na srečen dopeļati konec, mora veliku, dapače vsu mogučnu potrebuvati marļivost. Verh 10.
3. koristan; usp. moguč 2. Domovine je hasen … imati … familie … mogučne vsemu orsagu. Kerč dužn 8. Ti jesi jedini vu … celem kraļestvu dobrotiven i mogučen. Danica (1846) 81.
4. koji što može, sposoban; usp. močen 3, moguč 4. Vsaka vaša suzica je mogučna ńega genuti na pomiluvańe. Zagr razg 43. Prez Krištuša Ježuša vsi skupa ļudi ne bi bili mogučni za jeden samo greh zadovoļiti. Verh 119.
5. u im. službi (m. pl.):mogučni oni koji imaju moć, moćnici. Mogučni pako mogučno muke terpeli budu. Gašp III, 550.
