adj. (sg. N m. mučen, mučni, A n. -o, pl. A n. -a).
1. težak, naporan. B (s. v. clivus, laboriosus), J (s. v. difficilis). Spoznal [jesem] teško i mučno živleńe. Mat gen 83.
2. koji izaziva osjećaj neugode. B (s. v. tormentum). Zakaj premišļavaš ono za mučno i teško kaj se drugem vidi veselo? Verh 338.
3. u im. službi (n.):ono što je neugodno, teško. Kada … zveličeńe bližńega potrebuje … ńemu pomoči, paščemo se … na mučna i teška zbog Boga i bližńega nas postavļati. Gašp I, 30.
