| muńa | f (sg. N muńa, G -e, pl. A -e) isto što blesk1 1. B (s. v. coruscamen … muńa … lampańe s naznakom da je dalm. corusco … muńe mečem s naznakom da je dalm. fulgetra … blesk … muńa s naznakom da je dalm.,blesk … muńa … blisk … sivańe od muńe … zasiańe … lampa … svetlost treskovita sve s naznakom da je dalm., muńa s uputom na blesk), J (s. v. fulgetra … oblesk … blisk … lisk … muńa). Obrani [nas] po svojem svetom križu od muńe i nagle godine. Zrin tov 344. Muńa [nastane] kada pri sredńi vedrini … zrak z sumpori je napuńen. St kol (1866) 105. |
