f (sg. N mudria, G -e, I -jum, pl. L -ah, I -jami) (v. i mudrarija.).
1. domišljatost; lukavstvo. Tolvaji z nikakovum vkańļivostjum i mudrijum hrane zadobiti ne budu mogli. Tolv 4. Lupil [je lisicu] po glavi pak ńoj zvlekel kožu z vsemi ńejnemi mudrijami. Danica (1842) 107.
2. isto što mudrost 2. Da klinčeci dobro napreduju cela mudria vu tom stoji da se ov mul predi presuši. St kol (1819) 193.
