adj. (sg. N m. mukoterpen, mukoterpni, f. -a, A n. -o, f. -oj, I m. -em, pl. N m. -i) mukotrpan.
1. koji strpljivo podnosi različite nevolje i stradanja; usp. mukotrpan, mukotrpļiv, mukotrpeči. Krańci službeni i mukoterpni [jesu]. Habd ad 345. Ona koju kane za zaručnicu prositi je … mukoterpna i gospodarica dobra. Zagr IV, 121.
2. mučenički, patnički. Varaš [Sebasta] je bil odličen postal po mukoterpnoj smerti … četrdeseteh mučenikov. Krist žit I, 40.
