| nagovoriti | pf. (inf. nagovoriti; prez. sg. 1. nagovorim, 3. -i; pridj. akt. sg. m. nagovoril f. -a pl. m. -i; pridj. pas. sg. N m. nagovoren, nagovorjen n. nagovoreno f. -a pl. N m. nagovorjeni) riječima, savjetima, uvjeravanjima navesti koga na što; riječima koga uvjeriti da što učini, nagovoriti; usp. nasnubiti. H (s. v. nagovoren), B (s. v. hortor, persuadeo, persuasus, suadeo … nagovarjam … nagovoril sem … snubim … tolnač dajem … svetujem … vglavļujem, suasorius; nagovorjen), J (s. v. svada, svadus). Cecilia … tuliku je žalost priela … da je nigdor ne mogel nagovoriti da bi listor … kaj okusila. Habd ad 131. Eva [je] … muža Adama … nagovorila da … je [jabuku] … zgrizel. Zagr IV, 128. Po drugoj molbi i prošni … nagovoriti je se dal. Lovr ker 81. |
