(si)pf. (inf. najeti, najeti si; pridj. akt. sg. m. najel).
I.
1. uzeti koga u najam, službu; uzeti koga kao plaćena izvršitelja (čega), unajmiti; usp. najmiti. B (s. v. conduco, conductor, conductus, emo; naimļem), J (s. v. mercenarius), P (s. v. redemptor causarum 303). Ako su slugi … za plaču najeti, tak su gospodari dužni ńim verno naplatiti. Mul pos 823.
2. uzeti što u najam, zakup, uzeti što na korištenje uz naknadu; zakupiti, unajmiti. B (s. v. coenacularius, sumo), P (s. v. aes alienum 695). Na to gledeči vekši prostor ne iskajuči, želela si ńe ves ov horvacki orsag za stan najeti. Nadaž 3.
II. refl. ~ si isto što najeti I. 1. Jeden gospodar najel si je težaka. Šil 323.
