adj. (sg. N f. negrešna, G m. -oga, f. -e, D n. -u, I f. -um, pl. N n. -a; superl. N n. najnegrešneše).
1.
a. koji je bez grijeha, bezgrešan. Navadno je reči da detca jesu negrešna. Matak I, 611. Kak morete pravičnu, negrešnu … suditi ovu serditost z kojom plahnete i vužgete se proti końu … drevu … kamenu, pokehdob nimaju razuma … nego neme nature samo nagńeńe. Matak II, 89.
b. koji se ne uzima za grijeh. Krizmańe zrokuje … odpuščeńe lehko odpustlivih grehov, ali takaj smertnoga, kojega betežnik iz negrešne pozablivosti ali nemogučnosti valuval neje. Katek 99.
2. u im. službi, bezgrešan čovjek. Kada grešnik spričavańa donaša svoih grehov … kaže sebe negrešnoga i nekrivoga. Matak II, 238.
