| neizbrojen | adj. (sg. N m. neizbrojen, neizbrojni, n. neizbrojeno, f. -a, neizbrojna Mul hr 258, G m. neizbrojenoga, G f. neizbrojne, pl. N m. neizbrojeni, neizbrojni Danica (1840) 12, n. neizbrojena, f. -e, G m. -eh, f. neizbrojeneh, neizbrojneh Kempiš 107, D m. neizbrojenem, A m. f. -e, L m. f. -eh, I m. -emi, -imi Bedek 4). koji se ne može izbrojiti, neizbrojiv; bezbrojan, mnogobrojan; usp. neizbrojliv, neizbrojļiv. H (s. v. neizbrojni), B (s. v. innumerabilis, numerositas; kinč 2, neizbrojni), J (s. v. innumerabilis), X (s. v. numero … innumerus). Zmed tolike vnožine neizbrojne nijedan ne betežan našast. Bel prop 85. Nekoi kerščenik iz bogatoga na veliko siromaštvo dojde i neizbrojene duge na glavu nakopa. Gašp IV, 794. Gdo se ne bi za zveličeńe svoje bojal, kada vidimo zveličeńe naše po isteh nas postavļeno vu neizbrojeneh pogibelih i prilikah koje nas zanavek skvariti mogu. Verh 16. |
