| nevolńak | m isto što nevoļńak (v. i volńak). Ov nevolńak, pogibajuči od žeje, onu sopunicu mesto najbolšega vina je popil. Zagr I, 56. |
| nevoļnak | m (sg. N nevoļnak, G -a, D -u, pl. A -e) jadnik, bijednik, nesretnik, siromah; usp. nevolen 3, nevolnik, nevoļen 3, nevoļnik, nevoļńak, nevoļńik. Vzel je Elegiuš svetu vodu, kum nevoļnake one, oškropivši, oslobodil je od nečisteh stanovnikov. Habd ad 567. Priatel … vučini razdrapati od sudca onu šentenciu vučińenu proti onomu nevoļnaku. Zagr I, 234. |
| nevoļńak | m (sg. N nevoļńak, GA -a, D -u, pl. N -i, A -e) isto što nevoļnak. I to ne be dosti nevoļńaku, nego … doteče deset mladencev … i udrivši ga, zatukoše [ga]. Habd ad 285. On nevoļńak [je] dugo vremena prez jestvine … stal. Gašp I, 952. |
