adj. (sg. N m. nosen, nosni, n. -o, f. -a) nosiv; usp. nosilni, nosiv, nosļiv.
1. koji se može nositi, koji je za nošenje. B (s. v. fertorium, gestatus, portatorius, sedularium; oltar, stena, stolec).
2. koji nosi opterećenje u kakvoj konstrukciji. B (s. v. pod … dreveni nosni).
3. u svezama nosna posteļ v. posteļ; nosni stolec v. stolec.
