| notarijuš | m (sg. NV notariuš, GA -a, DL -u, I -em, pl. N -i, G -ev) lat. notarius; bilježnik, notar; usp. biležnik, notar. B (s. v. primicerius … pervi i najpoglavitei pisac ili notariuš). Prešestie ili odlaka … od notariuša, ili od sudcev … včińena biti [se] pozna. Perg 222. Včinil je [on] dozvati notariuša, pred kem bi teštamentum včinil. Habd ad 380. Svoje svetsko blago na dober red [Fideliš] postavi pred notariušem. Gašp III, 21. Pavel od Ivanič … pisarnice kraļevske notariuš liste Ivana od Sredne … je skupa spravil i rastomačil. Mikl izb 74. |
