Rječnik hrvatskoga kajkavskoga književnog jezika

m novator; usp. novočinitel, noviteļ. B (s. v.   novator;   novitel), J (s. v.   novator),  X (s. v.  novus … novator).

m (pl. G noviteļov) isto što novitel. Pokazival je … kak je duboka propast koja vse konstitucionalne popraviteļe od onih razdružuje noviteļov koji bi radi celi ladańa temeļ zrušiti. Nov horv 49.