| novoobrńen | adj. (pl. G m. novooberńeneh, A m. -e) (v. i obrnuti) koji je tek obraćen, novoobraćen. Nekoteri zmed oveh novooberńeneh na pravu veru bili su vu telu betežni. Gašp I, 369. Viktor je pozval … mešnika da bi novooberńene vu morju … okerstil. Krist žit I, 242. |
