| oživitel | m (sg. N oživitel, GA -a) koji daje život; koji vraća život; usp. oživļavavec. B (s. v. vivificator; oživitel), J (s. v. resuscitator). Duh Sveti bude oživitel naš. Šim prod 257. Ti stvoritel i oživitel vseh duhov, k sirotici duši dostojaš se dojti. Kempiš 231. |
