m (sg. N obetavec, G -vca).
1. onaj koji daje obećanje, onaj koji što obećava; usp. obečajuči, obečavec 1, obetalac. B (s. v. pollicitator, promissor, sponsor; obečajuči, obetavec), J (s. v. pollicitator, promissor, stipulor).
2. u svezama ~ na cenu onaj koji nudi višu cijenu pri licitaciji. B (s. v. licitator … obetavec na cenu tj. koji već obeče); skup ~ isto što obečavec 2. B (s. v. consponsor … skup obetavec, skup poruk).
