adj. (sg. N m. obladavni, G -oga, pl. N m. obladavni, A f. -e) koji se odnosi na obladavec 1; usp. obladavski1, obladļiv, predobitelski, predobiten, slavodobiten.
1. pobjednički. B (s. v. victorialis; obladavni). Sveržjem palmovem obsterti … popevali su vesele obladavne popevke. Krizm raj 109.
2. koji pobjeđuje. J (s. v. victoriosus). Raspevali su ńega kakti obladavnoga kraļa. Krizm raj 109.
3. u im. službi (m.):obladavmi isto što obladavec 1. Obladavni večkrat k svojoj Vilhelmini dojduči nazad z ńum deļil je radosti obladańa svoga. Lovr derž 72.
