pf. (inf. obnesti; prez. sg. 3. obnese, pl. 3. -u; pridj. akt. sg. m. obnesel; pridj. pas. sg. N f. obnešena; pril. perf. obnesavši).
1. pronijeti naokolo; usp. obnositi 1. B (s. v. circumfero).
2. optužiti, okriviti; oklevetati. [More otec sina na delenje primorati] ako sin svoje roğenike za takov greh obadi ali obnese. Perg 56. [Nesem] s čim sem obnešena nigdar za života … živela. Starine 25, 4.
3. proglasiti. Vidi gdo … redovnika kam se je obraz nekuliko zarumenel, lekmestu ga piančinum obnese. Habd ad 689.
4. izr. ~ koga hudim, nečistem glasom raširiti, razglasiti, pronijeti o kome loše vijesti. Ako koteri gospodin ili plemenit človek … nekoga vmori ili rani ili izbie … ili ga hudim glasom obnese, toga takvoga … mogu pozvati … da taki odgovarjaju v pravde i dade zrok zašto su ono včinili. Perg 134. Antoniuš Merluš jednoga školnika … nečistem glasom [je] obnesel. Habd ad 743.
