num (m. n. obodva, f. -e, G m. f. -eh, D m. -em, A m. -a, f. -e, L m. -eh, f. -e, I m. f. -emi, -em) glavni broj. obadva kojim se ističe povezanost dviju osoba, dvaju predmeta, pojmova; i jedan i drugi, obadva, oba; usp. oba, obadva, obedva.
1. u općem značenju bez naznake točne upotrebe i funkcije. H (s. v. ), B (s. v. alter, ambae, ambo, uterque; oba s uputom na obadva, obodva), J (s. v. uterque). Beide, obodva. Nem jez 61. Obodva, obodveh, obodvem. Ğurk 84.
2. u atributnoj upotrebi. H (s. v. čohe turske z obodve strane vunaste), B (s. v. ambidexter, ambilaevus, opistographus … list ali paper na obodva kraja napisan; na obodve ruke lev, obodva), J (s. v. amphimallum, versus, utrinque), P (s. v. arbiter 259, excipula … mreža na prizpodobu verše načińena od obedveh stranah odtvorena 1021, colari 9). Ribari naponiše obodve ladje. Vram post A, 164. Ne vnogo potlam gospodar na obodve oke slep posta. Habd ad 547. Vu našem jeziku nekoje reči ne mogu se za obodva spola najenkrat izreči. Mul hr 67. Ļudstvo … počelo je zveğati kaj bi mogel biti zrok nagle i nepripravne smerti oveh obodveh mladencev. Danica (1840) 76. Kak bi sad štel se nasmejati, v suncu na sence pozabit, ruke raširiti obodve. Domj sunc 30.
3. u im. službi, obojica, oboje, obje; usp. obdva. B (s. v. noxius). Odvračańe od grehov grešnikov … su obodva i sami po sebe i po svojega reda brateh marlivo i obilno včinili. Habd zerc 526. Obodve, mati i kči, pred grob s. Agate pokleknu. Gašp IV, 682. [Mariini] otec … [i] mati … obodva [su] iz pokoleńa Jude … iz Davidove hiže. Krist žit I, 7.
