num (sg. NA obodvoje, G -ega, D -emu, I -em, pl. G -eh) zb. broj od; obodva;; i jedno i drugo zajedno, obadvoje, oboje.
1. u samostalnoj upotrebi. B (s. v. uterque). Nach dvoje gehet obodvoje. Krist gram 48.
2. dolazi uz imenice koje znače muške i ženske osobe. To zgovorivši, nož popade i obodvoje dečice nevernica zakla. Habd ad 857. Obodvoje dice čisto su černa bila mertva, kakti star lonac. Starine 25, 66.
3. za označivanje dvaju različitih pojmova, bića, stvari; usp. obedvoje, oboje, obojedvoje. B (s. v. cum … obodvoje je: pobožen i bogat). Takov bi slobodno i mešu zarad takvoga navuka ostavil ako bi k obodvojemu dospeti ne mogel. Mul pos 935. Misli na zob i grašek ar se ovo obodvoje najpervič mora sejati. Danica (1840) 44.
