(se) pf. (inf. obogateti; prez. sg. 3. obogate; pridj. akt. sg. m. obogatel, pl. m. -i, -i se, f. -e; pridj. pas. sg. N m. obogaten, n. -o, f. -a, obogatčena Henr 173).
I.
1. postati bogat, steći bogatstvo, obogatiti se; usp. ~ II, obogatiti I. 1, obogatiti II. H (s. v. obogaten, obogateti), B (s. v. collocupleto, ditatus, ditesco, inauro, locupletatus, pervenio; bogatem, obogaten, obogatujem). Bogat sem i obogatel sem i ništar mi več ne potrebno. Habd zerc 103. Kramari … bi radi iz malega berzo obogateti. Škv hasn 74. Težak pijanec ne bude nigdar obogatel. Danica (1840) 10.
2. učiniti koga bogatim, obogatiti koga; usp. obogatiti I. 2. B (s. v. obogatujem). [Bog] nas je obogatel ne z bogactvi egiptonskemi, nego z kinči nebeskemi. Zagr I, 227. Draga detca, mi bi mogli ovoga ali onoga človeka sada lehko vkaniti i nas po tom obogateti, ali po tom bi mi dragoga Boga zbantuvali. Krist blag II, 192. fig. Ono leto zadńe živleńa s.Ferenca, raspelo … je vsaki petek kervjum se potilo kak da bi vu svoje kervi … zveličitel sveta obogateti bil hotel smertjum sluge svojega, za kojum je prestal pot kervavi. Gašp IV, 565.
II. refl. ~ se isto što ~ I. 1. Vnogi [su] tak igrajuč dobili i naglo [se] obogateli. Šil 349.
