(se) impf. (prez. sg. 1. oboružujem, 3. -je se, pl. 1. -jemo, 3. -ju; pril. prez. oboružujuč) impf. od pf. oboružiti (se).
I. opskrbljivati koga oružjem, naoružavati, činiti da tko bude naoružan; usp. oboružavati, oružiti1, oružjati. B (s. v. obarmo, perarmo; oboružujem), X (s. v. arma … abarmo). Vu jednem kraļestvu … jesu vnogi hercegi … koji zapovedaju puku, vojske oboružuju. Matak II, 256. fig. [Bog] pokaže zmožne ruke svoje … oboružujuč vsa stvorjeńa suprot grešnikom. Matak I, 5.
II. refl. ~ se naoružavati se;fig. Kajti pak guščekrat zagrešil sem tebi, vredno se oboružuje vsaka stvar proti meni. Kempiš 170.
