adj. (sg. N m. obračļiv, n. -o) usp. obračliv, obrativ.
1. koji se može okretati, preokretljiv; usp. rivļiv. B (s. v. gyratilis, rotabilis, trusatilis … obračļiv … rivļiv; obračļiv), J (s. v. rotabilis, versatilis, volubilis), X (s. v. volubilis).
2. prenosljiv; prevodljiv. B (s. v. transatilis, translatitie).
3. koji se može lako obrađivati, podatan. B (s. v. tractabilis).
4. u svezi nazad ~ koji se može okretati u oba smjera. B (s. v. revolubilis).
