n (sg. NA odgańańe, L -u, pl. G -ih) gl. im. od odgańati; usp. odegnańe, odganańe, odgnańe, odgon 3, otiravańe, pretir.
1. prema odgańati 1; tjeranje; protjerivanje. B (s. v. abactio, abigeatus, propulsatio; odgańańe), J (s. v. abactus, abigeatus, depulsio). Veliko vragu po odkupitelu našem povedano je odgańańe. Matak I, 340.
2. prema odgańati 2; uklanjanje čega, oslobađanje (od koga/čega).Kulika pak čuda… v telovneh i duševneh nevoļ odgańańu … pri svetom onom kipu se čini. Habd zerc 482. Je li pako odgańańe ono vraga od mladoga Tobiaša bilo naturalsko ali zverhunaturalsko? Gašp IV, 205. Bože, [ti] … si blaženoga Blaža … vu odgańańu ļudskeh nevoļ čudnovitoga včinil. Ev 205.
3. prema odgańati 4; odvraćanje. J (s. v. aversio).
