(se) pf. (inf. odsvojiti, odsvoiti; pridj. akt. sg. m. odsvojil, pl. m. odsvoili se; pridj. pas. sg. N m. odsvojen).
I. isto što otujiti I. 1. B (s. v. alieno, alienatus), J (s. v. abalienatus, abalieno).
II. refl. ~ se isto što otujiti II. 2. Saraceni odsvoili se jesu od cesarov rimskeh oblasti. Vitez raf 54.
