n (sg. I ogledavańem, pl. A -a) gl. im. od ogledavati (se).
1. isto što ogledańe 3. Turci najmenšu noriu, smeh, spomenke, ogledavańa na takvom putu za najvekši greh derže. Gašp III, 966.
2. u svezi ruk ~ čitanje iz dlana, gatanje. Lažļivem prorukuvańem i ruk ogledavańem [Cigani] prosto ļudstvo vkańuju. Danica (1844) 16.
