adj. (pl. N m. ogovorni, A f. -e).
1. isto što ogovorliv. Takovu černinu na poštene peršone ogovorni nazlobniki hitaju da vnogo krat ako i krive … nesu, ne smeju meğ ļudi priti. Habd ad 717.
2. u svezi ogovorna reč kleveta. Dužni smo ogovorca … poniziti da … ogovorne reči z svojem špotom i kvarom nazad vzeme. Habd zerc 338.
