f (sg. G okolnosti, pl. NA -i, G -ih, D -jam, L -jah).
1.
a. okolnost, osobitost kojom se odlikuje kakav događaj, činjenica itd.; usp. okolčina, okolica 1, okoličnost, okolostańe 1, okolostojnost, okolovština. Dapače, on ńega niti pod istem križem vu najobšanļivešeh i najnevoļnešeh okolnostjah ni ostavil. Krist ap 15.
b. popratna pojava kakva događaja ili stanja. [Mlačni kerščenik] ne nahağa nedopadnost nad samem sobum … niti su okolnosti betegov … ali muk’h koja bi ga z vremenom na bolša mišleńa dopeļati … mogla. Krist blag II, 70.
2. okolišanje. Iskaži ti meni istinu prez vsake okolnosti i prilizańa, jesem li ja na pravom putu moje carstvo vuzveličiti ili ne? Strel 19.
