| orgule | f pl. (NA orgule, G orgul, -ih, L -ah, orgula Brez diog 124, I -ami) njem. (iz lat.)Orgel; glazbeni instrument orgulje; usp. organ, orguļe, orgune. H (s. v. cevi v orgulah, orgule), B (s. v. calcatoria, cantes, clavicordium, organicus … orgulski … kaj sliša k orgulam, organizo, organum, pulsatilia, spiritalis; cevi od orgul, orgule, orgunaš, regeštri), J (s. v. canthes, hydraula, organum, pneumaticus), P (s. v. organum pneumaticum 407). Vazmete popevku i dajte buben, orgule hvaleče vesele. Bel prop 77. Govore svečńaki sreberni, nove orgule podigńene. Gašp IV, 842. Vsi ļudi … jesu se veselili z orgulami i citarami. Danica (1846) 93. A da bi ga oprali smertnega greha, z terbuha su mu zrezali za orgule meha. Krl 11. |
| orguļe | f pl. (N orguļe, L -ah) isto što orgule (i ista etim.). Orguļe ńim jako ruže. Građa 8, 436. Čim plovan zapopeva »Bože spasi!« zagrmele orgulje so naše. Kov tisk 81. |
